Saturday, 20 June 2020
Pripreme za časove uz novi udžbenik latinskog
Kao podršku nastavnicima, Eduka će pred početak nove školske godine preko svog portala staviti na raspolaganje pripreme za pojedinačne časove. Svaki nastavnik će moći da koristi taj model, da ga preoblikuje po potrebi, ili da sastavi sasvim drukčiji.
Početno planiranje nastave uz novi udžbenik
U Sadržaju udžbenika, uza svaku lekciju naveden je — osim gramatičkih i civilizacijskih tema — i preporučeni broj časova. To je učinjeno radi lakšeg sastavljanja godišnjeg plana i, unutar njega, planiranja pojedinačnih časova po tipovima.
Svaki nastavnik će odlučiti kako će najbolje raspolagati datim materijalom. Ako je npr. za jednu lekciju preporučeno tri časa, to mogu biti redom: čas obrade, čas utvrđivanja, čas vežbanja; ili mogu biti dva kombinovana časa obrade i utvrđivanja, a treći da se nameni vežbanju; ili da se u prvi čas, uz obradu, uklopi sistematizacija gradiva (ako se gradivo zaokružuje), itd.
Tuesday, 16 June 2020
Thursday, 11 June 2020
Tuesday, 26 May 2020
»Да« и »не« на латинском
Кратка поука О постављању питања у Глави II завршава се опаском да је на нека питања могуће а на нека немогуће одговорити са да или не.
Овим поводом дешаваће се да ђаци упитају како гласе латинске речи за да и не.
На ово нек уследи једноставан одговор без даљих објашњења: да се каже ita, а не се каже nōn.
Заправо, у латинском одричан одговор врло често – најчешће – садржи не само негацију већ и глагол:
И у потврдном одговору, ita je често праћено још нечим, а може се и одменити неком другом потврдном речју:
Ita est.
Али са свим овим треба сачекати; за почетак, доста је ita и nōn.
Овим поводом дешаваће се да ђаци упитају како гласе латинске речи за да и не.
На ово нек уследи једноставан одговор без даљих објашњења: да се каже ita, а не се каже nōn.
Заправо, у латинском одричан одговор врло често – најчешће – садржи не само негацију већ и глагол:
Vidēsne? – Nōn videō.
И у потврдном одговору, ita je често праћено још нечим, а може се и одменити неком другом потврдном речју:
Ita est.
Ita
vērō.
Ita
plānē.
Ita prōrsus.
Etiam.
Etiam.
Certē.
Али са свим овим треба сачекати; за почетак, доста је ita и nōn.
О латинским дифтонзима
Глава II садржи елементарну поуку о латинским простим и сложеним вокалима.
Сложени вокали – дифтонзи – изискују нарочиту пажњу. Ученицима су представљена три главна латинска дифтонга: ae, oe, au. Остале не треба спомињати у раној фази учења.
С друге стране, важно је нагласити специјалну природу дифтонга: зато их уџбеник представља као сложене вокале сачињене од два елемента сливена у једно. Наставник притом треба да зна шта се постиже с том формулацијом.
Што се тиче дифтонга au, сливеност ће значити да a и u заједно чине један вокал. Практична последица овога долази у облицима попут audiō или pauperēs, код којих акценат мора пасти на a, не на u, јер је само a слоготворни део дифтонга. (Да дифтонг не даје два слога, то ће се изричито рећи у Глави III. Ако пак устреба објашњење како au може да не даје два слога, ту можда вреди споменути енглеске речи као out или powder, које садрже дифтонг [aw] сасвим сличан латинском.)
Исто ће важити за дифтонге ae и oe – али под условом да ђаци уче по реституисаном (»класичном«) изговору, где ae гласи [aj] и где oe гласи [oj]: сливеност ће овде, као и код au [aw], значити да дифтонг има два дела, од којих слоготворни претходи неслоготворном.
Међутим, ако ђаци уче по неком од традиционалних изговора, за њих ће сливеност дифтонга ae и oe значити нешто друго: ситуацију где два вокала чине један тако што пишемо два а изговарамо само један.
Неутралност формулације »сливено у једно« треба да омогући наставнику да, свестан свега овога, прећути проблем, бар у почетку. Знаће се да латински има, поред простих, још и три »сливена« вокала, да се ови зову дифтонзи, да се пишу и изговарају тако и тако, да су по квантитету увек дуги – и то ће бити довољно.
Сложени вокали – дифтонзи – изискују нарочиту пажњу. Ученицима су представљена три главна латинска дифтонга: ae, oe, au. Остале не треба спомињати у раној фази учења.
С друге стране, важно је нагласити специјалну природу дифтонга: зато их уџбеник представља као сложене вокале сачињене од два елемента сливена у једно. Наставник притом треба да зна шта се постиже с том формулацијом.
Што се тиче дифтонга au, сливеност ће значити да a и u заједно чине један вокал. Практична последица овога долази у облицима попут audiō или pauperēs, код којих акценат мора пасти на a, не на u, јер је само a слоготворни део дифтонга. (Да дифтонг не даје два слога, то ће се изричито рећи у Глави III. Ако пак устреба објашњење како au може да не даје два слога, ту можда вреди споменути енглеске речи као out или powder, које садрже дифтонг [aw] сасвим сличан латинском.)
Исто ће важити за дифтонге ae и oe – али под условом да ђаци уче по реституисаном (»класичном«) изговору, где ae гласи [aj] и где oe гласи [oj]: сливеност ће овде, као и код au [aw], значити да дифтонг има два дела, од којих слоготворни претходи неслоготворном.
Међутим, ако ђаци уче по неком од традиционалних изговора, за њих ће сливеност дифтонга ae и oe значити нешто друго: ситуацију где два вокала чине један тако што пишемо два а изговарамо само један.
Неутралност формулације »сливено у једно« треба да омогући наставнику да, свестан свега овога, прећути проблем, бар у почетку. Знаће се да латински има, поред простих, још и три »сливена« вокала, да се ови зову дифтонзи, да се пишу и изговарају тако и тако, да су по квантитету увек дуги – и то ће бити довољно.
Monday, 25 May 2020
Wednesday, 20 May 2020
Како је настала тачка на слову i
Латинично слово i добило је тачку – у ствари, испрва не тачку већ танушну црту која је узлетала надесно – зато да би се боље разазнавало међу свим осталим вертикалним потезима од којих се састојала књишка готица у позном средњем веку.
На пример:
mimi numinum niuium
minimi munium nimium
uini muniminum imminui
uiui minimum uolunt
Та латинска реченица, нарочито смишљена да се не дâ прочитати, значи: Малени мимичари снежних божанстава никако не желе да се за њихова живота исувише умањи задужење заштите вина.
На пример:
mimi numinum niuium
minimi munium nimium
uini muniminum imminui
uiui minimum uolunt
Та латинска реченица, нарочито смишљена да се не дâ прочитати, значи: Малени мимичари снежних божанстава никако не желе да се за њихова живота исувише умањи задужење заштите вина.
Tuesday, 19 May 2020
»Зелена учионица« о нашем уџбенику...
и, шире, о латинској настави данас:
https://zelenaucionica.com/zasto-je-vazno-da-nasa-deca-uce-latinski-jezik/
https://zelenaucionica.com/zasto-je-vazno-da-nasa-deca-uce-latinski-jezik/
Monday, 18 May 2020
Viminacium oppidum est...
У штиву Главе I стоји реченица: Vīminācium oppidum est prope Dānubium fluvium. Да ли ово треба превести Град Виминацијум је близу реке Дунава или Виминацијум је град близу реке Дунава?
Реченица је схватљива, па отуд и преводива, на оба начина. Ђацима се може сугерисати потоњи начин, Виминацијум је град... – али ако се деси да неко схвати и преведе Град Виминацијум је..., то треба примити као исправно и ћутке ићи даље.
Реченица је схватљива, па отуд и преводива, на оба начина. Ђацима се може сугерисати потоњи начин, Виминацијум је град... – али ако се деси да неко схвати и преведе Град Виминацијум је..., то треба примити као исправно и ћутке ићи даље.
Subscribe to:
Posts (Atom)