О бележењу вокалских квантитета

Да ли се од наставника и ученика очекује да пишу дужине над латинским вокалима као што то стоји у уџбенику?

По себи, латински правопис не изискује бележење вокалског квантитета. То се чини само у специјалне сврхе.

У нашој књизи (као у многим модернијим уџбеницима латинског) вокалски квантитет је доследно побележен ради лакшег учења. На наставнику је да редовно, на узгредним примерима, указује ученицима на корист која се има од тога, како при разазнавању латинских облика, тако и ради правилног акцентовања.

Међутим, ово не сме да се претвори у оптерећење.

Ако наставник одлучи да и сам пише квантитете, утолико боље; ако не, опет неће бити штете. Битно је само да наставник буде систематичан и јасан у ономе што чини.

Од ученика не треба захтевати да пишу квантитете, али ваља допустити па и помоћи онима који би то хтели.

Једна латинска брзозборка

Глава XX биће подесан тренутак за ову брзозборку:

In marī merī mīrī morī mūrī necesse est.
(У мору чудесног вина миш мора да умре.)

Ученицима су тада већ познате речи mare (VII) mīrus (V) necesse est (IX), а однедавно и morior (XX).

Још један узорак уџбеника (главе IX и X)

Још један узорак новог латинског уџбеника – поглавља IX и X – можете преузети одавде.

О употреби слова Ј у латинском

Зашто се у новом уџбенику користи слово J, којег у латинском обично нема?

Кратак одговор гласи: зато што је ученицима лакше тако. Дужи одговор следи.

Један разлог одлуци да се вратимо писању са j лежи у томе што су тако писана два главна латинска речника у нас: Ђорђевићев и Дивковићев. Шта год мислили о томе, нема изгледа да они буду одмењени у скоријој будућности. Све дотле, разумно је да латински правопис у школи буде сагласан тим меродавним приручницима.

Други разлог је овај. У новом уџбенику елиминисано је овештало учење о дужинама »по природи« и »по положају«. Наместо тога дато је истинито учење о слоговима и слоговном квантитету. Ту се формулишу и правила разграничавања слогова, а да би се ово постигло без излишних компликација, упутно је служити се правописом који недвосмислено казује шта јесте а шта није вокал.

С тим у вези, ево и у чему је олакшање које смо најпре споменули.

Наставници знају да се у учионици скоро увек нађе ђака (и то махом добрих) који читају реч ius као ијус и iam као ијам. Откуд им та грешка? Отуда што је логично тако читати: на хартији, ius је као нпр. pius, а iam је као piam, па ђак несвесно претпоставља да ће и гласити слично. Али ако се послужимо словом j, тешкоће више нема: нико неће погрешити са jus и jam.

Шире гледано, незгода је у томе што, кад слову i доделимо не само улогу вокала већ и консонанта (прецизније: полувокала), тиме доводимо у питање бројање слогова у речима. Ово не прави тешкоће само почетницима већ и напреднијима, понекад и зналцима. Јесте ли, на пример, знали да се у римском имену Gaius броје три слога, а у компаративу maius само два? Или да у придеву abiectus има три слога (ab.iec.tus), а у abiegnus четири (a.bi.eg.nus)? То све бива јасно чим напишемо Gaius са i а majus са j, и abjectus са j а abiegnus са i.

Слова j и v одавно у латинском имају намену коју знамо. Од XVI века, наиме, усталио се обичај да уместо iuuenis, cuius, cuiuis (што је стари римски начин) пишемо juvenis, cujus, cuivis. Употребом тих тада нових слова отклоњена је стара мана латинског писма, на коју су указивали и сами Римљани: бркање полувокала с вокалима.

Касније, у XIX веку, стари римски правопис без j и без v почео се местимице враћати у специјалне публикације, пре свега у научна издања античких писаца, ради аутентичности.

Најзад се широко примио па и у многе школе доспео хибридни правопис какав добро познајемо: без засебног j поред i, али са засебним v поред u. То решење, и поред стечене навике, остаје по себи чудновато, јер је половично. Широка примена хибридног правописа објашњава се не само (полу)угледањем на Римљане, већ и тиме што он погодује матерњим навикама неких народа – нарочито Италијана, али и Румуна, донекле и Шпанаца – којима је са специфичних разлога најпаметније да бар у почетку не терају ђаке на разликовање j од i у латинском.

Међутим, наша ситуација је скроз друкчија: њу треба узети у обзир, а не преузимати без промишљања обрасце са стране.

О речнику на крају уџбеника

Речник који стоји на крају уџбеника Ain tū? уређен је тако да наставник може ближе контролисати и одмерити усвајање неопходне латинске лексике.

О латинским изговорним стиловима

У уџбенику Ain tū? настоји се од почетка на правилном изговору и акцентуацији. Избор међу латинским изговорним стиловима, под претпоставком доследности, препуштен је наставнику.

О латинским изговорним стиловима можете се ближе обавестити овде.

Узорак уџбеника (главе I и II)

Узорак новог уџбеника – прва два поглавља – можете преузети одавде.

Ускоро...

У издању београдске куће Едука ускоро ће се појавити нов почетни уџбеник латинског језика за гимназије, под насловом Ain tū?:

Овај блог, у садејству с Едукиним порталом (www.eduka-portal.rs), биће намењен практичној подршци наставницима па и ученицима који буду користили нову методу.  Као такав, он треба да буде место живахне и конструктивне размене обавештења и мишљења.  Аутори блога биће писци уџбеника: проф. др Војин Недељковић са Филозофског факултета, мср Маријана Бакић и Јелена Савић, проф., из Филолошке гимназије у Београду.

Ако желите да се ускоро упознате с новом методом, прикључите нам се већ сада: subscribe, то јест, што кажемо ми Латини, date nōmina.