»Да« и »не« на латинском

Кратка поука О постављању питања у Глави II завршава се опаском да је на нека питања могуће а на нека немогуће одговорити са да или не.

Овим поводом дешаваће се да ђаци упитају како гласе латинске речи за да и не.

На ово нек уследи једноставан одговор без даљих објашњења: да се каже ita, а не се каже nōn.

Заправо, у латинском одричан одговор врло често – најчешће – садржи не само негацију већ и глагол:

     Vidēsne? – Nōn videō.

И у потврдном одговору, ita je често праћено још нечим, а може се и одменити неком другом потврдном речју:
     Ita est.

     Ita vērō.

     Ita plānē.

     Ita prōrsus.
     Etiam.

     Certē.

Али са свим овим треба сачекати; за почетак, доста је ita и nōn.

О латинским дифтонзима

Глава II садржи елементарну поуку о латинским простим и сложеним вокалима.

Сложени вокали – дифтонзи – изискују нарочиту пажњу. Ученицима су представљена три главна латинска дифтонга: ae, oe, au. Остале не треба спомињати у раној фази учења.

С друге стране, важно је нагласити специјалну природу дифтонга: зато их уџбеник представља као сложене вокале сачињене од два елемента сливена у једно. Наставник притом треба да зна шта се постиже с том формулацијом.

Што се тиче дифтонга au, сливеност ће значити да a и u заједно чине један вокал. Практична последица овога долази у облицима попут audiō или pauperēs, код којих акценат мора пасти на a, не на u, јер је само a слоготворни део дифтонга. (Да дифтонг не даје два слога, то ће се изричито рећи у Глави III. Ако пак устреба објашњење како au може да не даје два слога, ту можда вреди споменути енглеске речи као out или powder, које садрже дифтонг [aw] сасвим сличан латинском.)

Исто ће важити за дифтонге ae и oe – али под условом да ђаци уче по реституисаном (»класичном«) изговору, где ae гласи [aj] и где oe гласи [oj]: сливеност ће овде, као и код au [aw], значити да дифтонг има два дела, од којих слоготворни претходи неслоготворном.

Међутим, ако ђаци уче по неком од традиционалних изговора, за њих ће сливеност дифтонга ae и oe значити нешто друго: ситуацију где два вокала чине један тако што пишемо два а изговарамо само један.

Неутралност формулације »сливено у једно« треба да омогући наставнику да, свестан свега овога, прећути проблем, бар у почетку. Знаће се да латински има, поред простих, још и три »сливена« вокала, да се ови зову дифтонзи, да се пишу и изговарају тако и тако, да су по квантитету увек дуги – и то ће бити довољно.

Узорци читања латинског штива наглас

Латинско штиво Главе I (Dānubius...) читају:

• Милица Јанковић, дипл. клас. фил., традиционалним изговором западног (немачког) стила
• Мср Вукашин Миљковић, традиционалним изговором источног (италијанског) стила
• Мр Мирослава Мајхер, реституисаним (класичним) изговорним стилом

Како је настала тачка на слову i

Латинично слово i добило је тачку – у ствари, испрва не тачку већ танушну црту која је узлетала надесно – зато да би се боље разазнавало међу свим осталим вертикалним потезима од којих се састојала књишка готица у позном средњем веку.

На пример:



mimi numinum niuium
minimi munium nimium
uini muniminum imminui
uiui minimum uolunt



Та латинска реченица, нарочито смишљена да се не дâ прочитати, значи: Малени мимичари снежних божанстава никако не желе да се за њихова живота исувише умањи задужење заштите вина.

»Зелена учионица« о нашем уџбенику...

и, шире, о латинској настави данас:

https://zelenaucionica.com/zasto-je-vazno-da-nasa-deca-uce-latinski-jezik/

Viminacium oppidum est...

У штиву Главе I стоји реченица: Vīminācium oppidum est prope Dānubium fluvium. Да ли ово треба превести Град Виминацијум је близу реке Дунава или Виминацијум је град близу реке Дунава?

Реченица је схватљива, па отуд и преводива, на оба начина. Ђацима се може сугерисати потоњи начин, Виминацијум је град... – али ако се деси да неко схвати и преведе Град Виминацијум је..., то треба примити као исправно и ћутке ићи даље.

О промени именице domus

Као GenPl именице domus уџбеник даје само domōrum, не и domuum. Зашто је од два постојећа облика одабран неправилни, а правилни прећутан?

Domōrum је обични облик GenPl: он се јавља неупоредиво чешће него domuum, нарочито у класичним текстовима. Зато га није могуће прећутати.

Сусрет са domuum може се десити тек при екстензивном читању латинских писаца – па и тада ће се тај облик схватити без објашњења, јер је правилан. Бескорисно је њиме оптерећивати почетнике.

Pilum

Нешто више о римском копљу:

Латиница по Коменском

У предговору уџбенику споменули смо великог педагога Јана Амоса Коменског. Његово најпознатије дело је Видљиви свет у сликама (Orbis sēnsuālium pictus, 1658) – једна врста сликовног речника израђеног на латинском, али тако да се може по потреби удесити и за друге језике.

Ево, у једном постаријем енглеском издању, како је Коменски приказао латинску абецеду помоћу звукова из природе:

О неправилности придева celer

У Глави XIV обрађени су придеви треће деклинације с три завршетка у NomSg. Као образац промене дат је придев ācer ācris ācre, а уз то је споменуто да се на исти начин мења и celer celeris celere.

Прећутана је, међутим, неправилност по којој овај други придев у GenPl гласи celerum (без очекиваног -i-).

Наставник нек о томе поведе рачуна при састављању вежбања и задатака. Најбоље је избећи дотични облик, тако да проблем остане неопажен у овој фази учења.

Nihil obstat / Imprimatur

Добре вести: уџбеник Ain tū? званично је одобрен (решење министра просвете 650-02-6/2020-03 од 11. маја 2020) и отишао је у штампу.