O slonovima i gaženju

Lekcija XX završava se vešću kako je jedan gladijator stradao ne od mača, već pregažen od slona.

Prvi susret sa slonovima Rimljani su imali u ratu protiv epirskog kralja Pira, 280. godine p.n.e. Na igrama su slonovi premijerno prikazani 252. p.n.e, a stari pisci nas naročito dobro obaveštavaju o nastupu slonova na velikim Pompejevim igrama 55. p.n.e. O ovom događaju niko ne govori blagonaklono, naprotiv. Po izveštaju pisaca, slonovi kao predmet spektakularnog „lova“ u areni (vēnātiō) mahom su kod gledalaca izazvali sažaljenje umesto očekivanog uzbuđenja i divljenja.

Konkretno o gaženju govori Seneka, Dē brevitāte vītae 13.6. U areni, priča on, pravog lova na slonove nije ni bilo: ljudi stavljeni spram slonova da se tobože bore bivali su prosto pregaženi.

U Senekino doba, prikazivanje egzotičnih životinja u areni već uveliko je bilo popularno, pa se rimska publika upoznala sa nilskim konjima, krokodilima, leopardima, tigrovima, lavovima... Još kasnije, ovo je postalo condiciō sine quā nōn, da ne kažemo must have, za publiku gladnu uzbuđenja, pa su carevi potkraj II veka morali da se dovijaju i dopremaju u arenu sve nova i nova stvorenja, poput zebre, hijene i nosoroga.

Бесплатни примерци уџбеника

У оквиру презентације новог почетног уџбеника латинског језика, наш издавач, Едука, обезбедио је бесплатне промотивне примерке за професоре латинског у гимназијама и средњим правним школама широм Србије.

Наредних дана, Едукина дистрибутивна мрежа ступиће у контакт са школама и/или професорима ради доставе промотивних примерака.

За питања о томе, као и о уџбенику уопште, можете се обратити ауторима блога.

Pripreme za časove uz novi udžbenik latinskog

Kao podršku nastavnicima, Eduka će pred početak nove školske godine preko svog portala staviti na raspolaganje pripreme za pojedinačne časove. Svaki nastavnik će moći da koristi taj model, da ga preoblikuje po potrebi, ili da sastavi sasvim drukčiji.

Početno planiranje nastave uz novi udžbenik

U Sadržaju udžbenika, uza svaku lekciju naveden je — osim gramatičkih i civilizacijskih tema — i preporučeni broj časova. To je učinjeno radi lakšeg sastavljanja godišnjeg plana i, unutar njega, planiranja pojedinačnih časova po tipovima.

Svaki nastavnik će odlučiti kako će najbolje raspolagati datim materijalom. Ako je npr. za jednu lekciju preporučeno tri časa, to mogu biti redom: čas obrade, čas utvrđivanja, čas vežbanja; ili mogu biti dva kombinovana časa obrade i utvrđivanja, a treći da se nameni vežbanju; ili da se u prvi čas, uz obradu, uklopi sistematizacija gradiva (ako se gradivo zaokružuje), itd.

Још узорака читања латинског штива наглас

Латинско штиво Главе II (Apud grammaticum) читају:

• Милица Јанковић, дипл. клас. фил., традиционалним изговором западног (немачког) стила
• Мср Вукашин Миљковић, традиционалним изговором источног (италијанског) стила
• Мр Мирослава Мајхер, реституисаним (класичним) изговорним стилом

Атински Акропољ

Атински Акропољ од најстаријих времена до данас:

Виртуална шетња по Акропољу:

»Да« и »не« на латинском

Кратка поука О постављању питања у Глави II завршава се опаском да је на нека питања могуће а на нека немогуће одговорити са да или не.

Овим поводом дешаваће се да ђаци упитају како гласе латинске речи за да и не.

На ово нек уследи једноставан одговор без даљих објашњења: да се каже ita, а не се каже nōn.

Заправо, у латинском одричан одговор врло често – најчешће – садржи не само негацију већ и глагол:

     Vidēsne? – Nōn videō.

И у потврдном одговору, ita je често праћено још нечим, а може се и одменити неком другом потврдном речју:
     Ita est.

     Ita vērō.

     Ita plānē.

     Ita prōrsus.
     Etiam.

     Certē.

Али са свим овим треба сачекати; за почетак, доста је ita и nōn.

О латинским дифтонзима

Глава II садржи елементарну поуку о латинским простим и сложеним вокалима.

Сложени вокали – дифтонзи – изискују нарочиту пажњу. Ученицима су представљена три главна латинска дифтонга: ae, oe, au. Остале не треба спомињати у раној фази учења.

С друге стране, важно је нагласити специјалну природу дифтонга: зато их уџбеник представља као сложене вокале сачињене од два елемента сливена у једно. Наставник притом треба да зна шта се постиже с том формулацијом.

Што се тиче дифтонга au, сливеност ће значити да a и u заједно чине један вокал. Практична последица овога долази у облицима попут audiō или pauperēs, код којих акценат мора пасти на a, не на u, јер је само a слоготворни део дифтонга. (Да дифтонг не даје два слога, то ће се изричито рећи у Глави III. Ако пак устреба објашњење како au може да не даје два слога, ту можда вреди споменути енглеске речи као out или powder, које садрже дифтонг [aw] сасвим сличан латинском.)

Исто ће важити за дифтонге ae и oe – али под условом да ђаци уче по реституисаном (»класичном«) изговору, где ae гласи [aj] и где oe гласи [oj]: сливеност ће овде, као и код au [aw], значити да дифтонг има два дела, од којих слоготворни претходи неслоготворном.

Међутим, ако ђаци уче по неком од традиционалних изговора, за њих ће сливеност дифтонга ae и oe значити нешто друго: ситуацију где два вокала чине један тако што пишемо два а изговарамо само један.

Неутралност формулације »сливено у једно« треба да омогући наставнику да, свестан свега овога, прећути проблем, бар у почетку. Знаће се да латински има, поред простих, још и три »сливена« вокала, да се ови зову дифтонзи, да се пишу и изговарају тако и тако, да су по квантитету увек дуги – и то ће бити довољно.

Узорци читања латинског штива наглас

Латинско штиво Главе I (Dānubius...) читају:

• Милица Јанковић, дипл. клас. фил., традиционалним изговором западног (немачког) стила
• Мср Вукашин Миљковић, традиционалним изговором источног (италијанског) стила
• Мр Мирослава Мајхер, реституисаним (класичним) изговорним стилом

Како је настала тачка на слову i

Латинично слово i добило је тачку – у ствари, испрва не тачку већ танушну црту која је узлетала надесно – зато да би се боље разазнавало међу свим осталим вертикалним потезима од којих се састојала књишка готица у позном средњем веку.

На пример:



mimi numinum niuium
minimi munium nimium
uini muniminum imminui
uiui minimum uolunt



Та латинска реченица, нарочито смишљена да се не дâ прочитати, значи: Малени мимичари снежних божанстава никако не желе да се за њихова живота исувише умањи задужење заштите вина.